Zaigrah po svom dnu gazeci se
Zapevah sebi i onima koji mi se ukazase da ih osetim u svom slepilu
Pripadalo je njihovim ocima
Kroz njih sam video...
Vidim, jer sam slep, da oni koji gledaju ne znaju
Da oni koji znaju, ne gledaju
Iz svega se stvara sve
Nepostojanje postoji jednako
Nema umiranja kao sto nema ni zivota
Iz istog se stvara isto
Moje telo je trag
Moje znanje je traganje za tragom
Vidim, jer sam slep, da nastajem dok umirem
Vidim da zivot i smrt ravnopravno traju
Ono sto mi je dato je stajanje u mestu
Sve sto mogu je da ne pokusavam
Sve sto sam imao je uzivanje
Kad cinim, stizem tamo gde sam bio
Jedina razlika je sto sam blize sebi
Ako sam uspeo da volim
Bio sam covek
Kroz moju okupljenu proslost nije prosla pesma naseg zajednickog trajanja
Razludela ih je predstava
Ono sto sam za njih ucinio postalo je samo njihovo
Izgazio sam sve sto sam bio
Igrajuci po sebi na svom dnu
Prestase da me postuju
Zaboravise me
Odase se sebi
Izgubih se iz njih
Ubili su me i u nekadasnjim vremenima
U buducnosti nece biti pomena na ono sto ce posle doci
