Vatrena kisa napolju pretvara sve u prah i pepeo,
Noseci za sobom gresne smrtnike pred vrata pakla.
Mrak i tisina ispunjavaju sobe,kojima lutam mesecima,
Postaju moji prijatelji u ovim jezivim hodnicima.
Plamen koji u meni gori ,Tuga koja me prati,
Smrt koja me ceka,Gresna dusa vise ne postoji.
Ad Infinitum ...
Seti se da u nesreci sacuvas pribranost,
Jedan suncan dan nadoknadice sve crne dane,
Beda je uvek pratilac duga.
...Ad vitam aeternam...
Melodija koju vetar pravi nanoseci pepeo mrtvih na prozore,
je muzika za moju gresnu dusu kojoj nema spasa.
Osudjen da smrt docekam bez voljene osobe u zagrljaju,
Stojim u mracnom holu i gledam kako me dusa napusta.
Sada me ispunjava samo crna reka suza na mom licu,
Krv,kojom pisem po zidovima "Gde si",
Prikazuje mi tebe i tvoj oprostaj.
Dusa koju mogu da osetim i vidim ispred sebe polako odlazi,
zajedno sa Mrakom i Tisinom....Ostajem Sam
...Ad Vitam Aeternam...