Još jedan prijatelj manje, kakvo sranje
na ulicama grada svaki dan
neko novo klanje
ljudi oko tebe umiru u blatu
svakog dana neko nestane u uličnom ratu
Obračuni, pretnje, neka nova ubistva
svakom iznad glave
visi neka jebena crna lista
i kao pista mirno čekaš
da dodju i po tebe
svaki dan i svaku noć gledaš
ko će da te sjebe
I misliš na druge
na dane pune tuge
na ortake sto napuštaju životne pruge
oko tebe svi polako nestaju
ti molis se Bogu
ali sranja ne prestaju
I dodje ti da napustiš sve
da pobegnes odavde bilo gde
bilo kuda jer ovde nema pravde
u svom gradu se osećaš kao stranac
i nema perspektive sem da budes kriminalac
Moje srce kao kamen je
u ovom gradu ničeg nema
da zadrži me
Suze i tuga je sve što nas okružuje
niko ne shvata krivicu dok majka optužuje
ubicu svoga sina, ubicu svoga muža
drugi ljudi se smeju
dok na drogu vene ruža
Kao, svima je lepo
kao, njih se to ne tiče
jer sigurno je bio kriminalac
čuli su iz neke priče
koja kruži po gradu
misle da su u pravu
ako samo okrenu glavu
I tako svakog jebenog dana
na nečijoj duši otvara se
neka nova rana
a priče kruze, ljudi šapuću
i stare novine pune su čitulja
koje govore same za sebe
Da li je to dovoljno
da otvori ti oči
tvoje srce što kuca ti u grudima
vremenom je postalo srce od kamena
Doživeti stotu sada žvuči jako smešno
da bi stigao do tridesete
moras da živiš vešto
mozda je nekom smešno
živimo u takvom svetu
jednom nogom smo u grobu
to je život u getu
Kakva je to planeta
kada svako je meta
ko da živimo u paklu
a 96-a je i oko nas, crno je sve
i nikada bez tih ljudi
neće biti kao pre
Ulični rat kao svaki drugi uzima vojnike
i sve što ostaje iza njih
su sećanja i slike
i suze svakog jebenog dana i noći
dok u glavi motaš film
pitaš se, da li će to proći
Kojim putem sada da kreneš
da li da bežiš il' da ostaneš da režiš
ne daj da život postane ti bedan
jer život je ipak samo jedan
