Хиљаду и један пут
за себе сам се уплашила.
Љубили су ме,
а ја ништа нисам осетила.
Од тих олоша,
постала сам и ја лоша.
Волела сам једном ја,
и преварена ја сам била.
Из те болести
и најјачи се не извуку.
Сада смејем се,
кад' о моје срце сломе руку.
А онда си се ти појавио,
као да си магија.
И за ноћ урадио,
да се опет родим ја,
а од себе сам била старија.
Немам ја године,
немам име, ни презиме.
С' тобом крв сам променила,
себе сам победила.
Нек' ми се смеје свет,
лепо бити је разапет,
када се тело не противи.
С' тобом живим
и кад' ми се не живи.
Нека време пролази,
ја вероваћу у тренутке
кад' смо зајдено.
Кад' погледаш ме из све снаге
и вратиш лицу мом
ту бесмртну лепоту лутке.
А онда си се ти појавио,
као да си магија.
И за ноћ урадио,
да се опет родим ја,
а од себе сам била старија.
Немам ја године,
немам име, ни презиме.
С' тобом крв сам променила,
себе сам победила.
Нек' ми се смеје свет,
лепо бити је разапет,
када се тело не противи.
С' тобом живим
и кад' ми се не живи.
